Агрегатна потражња односи се на укупну потражњу за готовим производима и услугама у економији. Готови производи су роба и услуге које су у потпуности произведене - не укључујући репроматеријал који се користи као инпут у производном процесу.
Агрегатна тражња се такође односи на потражњу за бруто домаћим производом (БДП) земље Бруто домаћи производ (БДП) Бруто домаћи производ (БДП) је стандардна мера економског здравља земље и показатељ њеног животног стандарда. Такође, БДП се може користити за упоређивање нивоа продуктивности између различитих земаља. и мера потражње за робама и услугама на свим нивоима цена. Ниво цена је хипотетичка укупна цена роба и услуга у економији. Одређује се коришћењем индекса потрошачких цена Индекс потрошачких цена (ЦПИ) Индекс потрошачких цена (ЦПИ) је мера укупног нивоа цена у привреди. ЦПИ се састоји од снопа најчешће купљене робе и услуга. ЦПИ мери промене у куповној моћи валуте земље и ниво цена корпе роба и услуга. , која је мера пондерисане цене корпе типично купљене робе и услуга у привреди.
Агрегатна потражња - компоненте
Агрегатна тражња привреде је збир свих индивидуалних кривих тражње из различитих сектора привреде. То је обично збир четири компоненте:
1. Државна потрошња (Г)
Државна потрошња (Г) је укупан износ државне потрошње за инфраструктуру, инвестиције, одбрану и војну опрему, објекте јавног сектора, здравствене услуге и државне службенике. Искључује потрошњу на трансферне исплате, као што су пензијски планови, субвенције и трансфери помоћи другим земљама које су у потреби.
2. Потрошња (Ц)
Потрошња потрошње (Ц) је највећа компонента агрегатне тражње привреде, а односи се на укупну потрошњу појединаца и домаћинстава на робе и услуге Производи и услуге Производ је опипљива ставка која се ставља на тржиште ради стицања, пажње, или потрошња док је услуга нематеријална ставка која произилази из привреде. Потрошња потрошње зависи од фактора као што су расположиви доходак, доходак по становнику, дуг, очекивања потрошача од будућих економских услова и камате.
Важна тачка коју треба приметити је да потрошња не укључује потрошњу на стамбене објекте, која се обрачунава у компоненти инвестиционе потрошње.
3. Инвестициона потрошња (И)
Инвестициона потрошња (И) је укупан издатак за нова капитална добра и услуге као што су машине, опрема, промене залиха, инвестиције у нестамбене структуре и стамбене структуре. Инвестициона потрошња зависи од фактора као што су каматне стопе (будући да оне одређују трошкове позајмљивања), будућа очекивања у вези са економијом и владини подстицаји (попут пореских олакшица или субвенција за улагање у обновљиве изворе енергије).
4. Нето извоз (Кс – М)
Извоз су производи који се производе од домаћих произвођача и продају у иностранству, док су производи производи који се производе у иностранству и увозе за домаћу куповину.
Важно је запамтити да је агрегатна потражња укупна потражња за робом и услугама произведеним у земљи; дакле, извоз се додаје агрегатној тражњи, док се увоз одузима. Мера извоза умањена за увоз назива се нето извоз, што је важна одредница агрегатне тражње.
Промена агрегатне потражње
Крива агрегатне тражње приказује тражњу за робом и услугама домаће производње на свим нивоима цена. Реални БДП мери вредност бруто домаћег производа прилагођен инфлацији и пружа тачнију слику промена домаће тражње од номиналног БДП-а.
Крива АД пада према доле, јер виши нивои цена одговарају нижој потражњи за робама и услугама, што је у складу са Законом о потражњи.
Ево неколико разлога који стоје иза нагиба криве АД:
1. Пигоуов ефекат богатства
Пигоу-ов Ефекат богатства наводи да су потрошачи богатији на нижим нивоима цена (под претпоставком да су зараде константне). Расположиви приход је већи при нижим нивоима цена и омогућава потрошачима да троше више на робу и услуге, повећавајући потражњу за излазом.
2. Ефекат девизног курса
Када вредност валуте неке земље опадне у односу на друге валуте, домаћа роба странцима постаје релативно јефтинија, а увоз скупљи. Стога је при нижим нивоима цена, када је домаћа роба јефтинија у поређењу са увозном робом, потражња за извозом већа, што доводи до повећања агрегатне тражње.
Фактори који узрокују промене у агрегатној потражњи
Повећање било које од компонената агрегатне тражње - потрошње потрошње, инвестиционе потрошње, државне потрошње и нето извоза (Кс-М) - помера криву агрегатне тражње удесно, а пад било које од ових компоненти помера је улево.
Прелазак са АД на АД1 одражава пораст агрегатне тражње. Прелазак са АД на АД2 одражава пад. Ово може бити резултат промене било којих фактора који утичу на компоненте агрегатне тражње, укључујући поверење потрошача, поверење инвеститора, пореске политике, државну потрошњу на инфраструктуру, каматне стопе и још много тога.
Додатна средства
Финанце нуди сертификованог банкарског и кредитног аналитичара (ЦБЦА) ™ ЦБЦА ™ сертификат Цертифиед Банкинг & Цредит Аналист (ЦБЦА) ™ акредитација је глобални стандард за кредитне аналитичаре који покрива финансије, рачуноводство, кредитну анализу, анализу новчаног тока, моделирање уговора, зајмове отплате и још много тога. програм сертификације за оне који желе да своју каријеру подигну на виши ниво. Да бисте наставили да учите и развијате своју базу знања, истражите додатне релевантне ресурсе у наставку:
- Закон потражње Закон потражње Закон потражње каже да количина захтеваног добра показује обрнут однос са ценом добра када се други фактори одржавају константно (цетрис перибус). То значи да са растом цене потражња опада.
- Потрошачки производи Потрошачки производи Потрошачки производи, који се такође називају финалном робом, су производи које појединци или домаћинства купују за личну употребу. Из маркетиншке перспективе постоје четири врсте потрошачких производа, од којих свака има различита маркетиншка разматрања.
- Номинални БДП наспрам реалног БДП Номинални БДП наспрам реалног БДП-а Номинални бруто домаћи производ (БДП) и Реални БДП квантификују укупну вредност свих роба произведених у земљи у години. Међутим, реални БДП прилагођава се инфлацији, док номинални БДП није.
- Пигоу ефекат Пигоу ефекат Пигоу ефекат је теорија коју је предложио познати антикејнзијански економиста, Артхур Пигоу. Објашњава однос између потрошње, запослености и економске производње током периода дефлације и инфлације.
