Кантова етика је скуп универзалних моралних принципа који се примењују на сва људска бића, без обзира на контекст или ситуацију. Иммануел Кант, немачки филозоф, принципе назива категоричким императивима, који су дефинисани њиховим моралом и нивоом слободе.
Ко је био Иммануел Кант?
Иммануел Кант (Пруска, 1724-1804) био је један од најутицајнијих интелектуалаца на пољу политичке филозофије. Данас су правни системи у демократијама у основи засновани на Кантовим списима. Филозофов рад пружа уверљив приказ једног скупа моралних принципа који се могу користити за дизајнирање само институција за савршено управљање друштвом. Уједињене нације, настале вековима након објављивања прве Кантове књиге, углавном се заснивају на његовој визији међународне владе која повезује националне државе и одржава мир.
Категорички императиви у кантовској етици
Хипотетички императив је морална обавеза применљива само у тежњи за унапред утврђеним циљем. На пример, студент учи да би добио добре оцене. Хипотетички императиви не зависе од морала. Кант држи да су наше моралне дужности вођене категоричким императивима. Правила су категорична, јер су универзално применљива на сваку особу, у свакој ситуацији, без обзира на њене личне циљеве и забране. Они су императивни јер је људско биће склоно да се не придржава моралног кодекса понашања Етичко доношење одлука Етичко одлучивање у финансијама је идеологија доношења одлука која се заснива на моралној филозофији исправног и неисправног. Етичка одлука, јер је само човек тражити задовољство и смањити бол.
Кант изводи тест да би утврдио категорички императив. Каже, „Поступајте само у складу са оном максимом кроз коју истовремено можете да постане универзални закон.“ То значи да идеја може бити изложена само када се примењује на све. Варање на тесту може бити морално само када је варање свих осталих на тесту оправдано. Међутим, у практичном смислу, скандал масовног варања искорениће поверење у систем меритократије, што ће довести до слома образовних институција.
Да закључим, варање теста је неморално. Према кантовској етици, категорички императиви су контраинтуитивни у смислу да, иако људи могу бити склони да делују у властитом интересу, њиховим поступцима мора управљати њихова дужност према човечанству. Кант је сматрао да је самопобољшање и очување неоспорна обавеза која се ставља на све. Стога је непродуктивност, самоубиство или било који облик самоуништења по својој основи неморални.
Кантова дефиниција морала
Кантова морална филозофија је деонтолошка нормативна теорија, што значи да одбацује утилитарну идеју да је исправност акције функција колико је плодан њен исход. Каже да мотив (или средство), а не последица (или циљ) радње одређује њену моралну вредност. Да би живео етично, никада се не сме третирати са другим човеком као средством за постизање неког већег циља. Људска бића, захваљујући својој јединственој способности расуђивања, разликују се од осталих облика физичког постојања.
Кант је написао да би „без рационалности свемир био отпад, узалуд и без сврхе“. Једини начин да се очува таква свест, која је јединствена за универзум или барем за Земљу, јесте третирање свих људи као циљева сами по себи. У реду је јести храну за утаживање глади, али крађа је погрешна јер власнику одузима приватно власништво.
Кант заступа строг појам морала, који захтева да је врлина универзална. Крађа је неморална без обзира на нечије околности. Убиство је погрешно чак и у случају самоодбране. Управо та објективност остаје Кантова најзначајнија, али и спорна идеја, јер оспорава основу цивилизације од Аристотела.
Међутим, Кант није мазохиста или анархиста. Разуме да за постојање цивилизације студент мора себе користити као средство за постизање добрих оцена, а свог професора као средство за прикупљање знања. Овде он уводи идеју да је поштовање од суштинског значаја за човечанство, што се разликује од осећања попут љубави, симпатије или алтруизма. Поштовање не дискриминише као љубав. Један је човек и, према томе, заслужује поштовање. Кант ју је назвао Формулом за човечанство и она је и даље његова најмање контроверзна формулација.
Аутономија и слобода
Критика чистог разума сматра се најопсежнијим извештајем историје о одређивању слободне воље. Кант је говорио о слободи не као о универзалном закону који је конкретно постављен, већ као о нечему што је сам направио. То ће рећи да је виртуозно поступање само зато што се неко плаши казне самопоражавање.
Слободна воља надилази песимистични поглед на „слободу од“ спољних актера и постаје „слобода“ да аутономно одређује и намеће моралне захтеве. Слично је идеји Жана Жака Русоа о слободи. Када неко делује у складу са својим жељама или интуицијом, она једноставно делује како би задовољила потребу. То човека чини робом импулса, а за Канта је слобода супротност нужности. Његов појам слободе зато се разликује од либертаријанизма, који проповеда да човек мора имати слободу да ради како она жели.
Критичари тврде да аутономија ствара простор за субјективност, јер различити принципи могу имати одлучујући ауторитет над различитим људима. Кантов одговор је једноставан - рационалност је универзална, без обзира на лична искуства и околности. Све док се морал изводи из разума, требало би да постоји прилично објективан осећај шта је крепосно, а шта није.
Додатна средства
Финанце је званични добављач финансијског моделирања и вредновања аналитичара (ФМВА) ™ ФМВА® сертификација Придружите се 350.600+ ученика који раде у компанијама попут Амазона, ЈП Моргана и Ферраријевог програма сертификације, осмишљеног да трансформише било кога у финансијског аналитичара светске класе.
Да бисте наставили да учите и развијате своје знање из финансијске анализе, топло препоручујемо додатне финансијске ресурсе у наставку:
- Пословна етика Пословна етика Да би била једноставнија, пословна етика су морални принципи који делују као смернице за начин на који се предузеће води и своје трансакције. У
- Етичка дилема Етичка дилема Етичка дилема (етички парадокс или морална дилема) представља проблем у процесу доношења одлука између две могуће опције, нити једне
- Етички насупрот правним стандардима Етички насупрот правним стандардима Етички насупрот правним стандардима: у чему је разлика? Доношење одлука које су и етичке и поштују законе је нешто што ће улагати професионалци
- Морална опасност Морална опасност Морална опасност се односи на ситуацију која се јавља када појединац има прилику да искористи погодбу или ситуацију, знајући да сви ризици и
